Pčelarstvo za početnike
Pčelarstvo je jedna od najplemenitijih grana poljoprivrede. Plemenitost se ogleda u činjenici da se u pčelarstvu ljubimci ovog zanata ne eksploatišu kao druge domaće životinje. Niko ne strada na kraju balade.
Čovek je iskoristio osobinu pčela da su beskrajno vredne. One će iz prirode sakupljati supstance koje su im potrebne sve dok ih pronalaze, bez obzira na njihove stvarne potrebe. Višak za sebe uzima pčelar, vodeći računa da neophodan deo ostavi pčelama. Imamo sreće što su pčele jedna od retkih vrsta sa kojima delimo hranu.
Čak 80% hrane koju konzumiramo opraše pčele, što pokazuje njihov značaj za celokupnu zajednicu.
Da li sam ja za pčelara?
Ako plemenitost i sveopšte dobro nisu dovoljni razlozi, možda ćete se pronaći u nekoj od aktivnosti koje su vam zagarantovane prilikom bavljenja pčelarstvom.
Boravak u prirodi i to samo tokom toplih i uglavnom sunčanih dana. Tokom zime nema aktivnosti u pčelinjaku. Ipak, to ne znači da se pčelari tokom zime dosađuju.
Kombinatorika i razmišljanje par koraka unapred. Teško je ovladati pčelinjim društvom i pčelarstvom bez unapred osmišljene strategije i aktivnosti. Posledice pčelarevih poteza se ne vide istog trenutka i imaju dugoročnije posledice po pčelinje društvo. Kasnije ih je, nekad, teško popraviti.
Sitni stolarski poslovi uz pomoć barem čekića i četke za farbanje. Uvek je potrebno nešto napraviti, popraviti, prefarbati, doraditi.
Briga o prirodi, zagađenju, zdravoj ishrani. Pčele kao deo ekosistema trpe posledice neodgovornog ophođenja prema životnoj sredini. Gotovo svaki pčelar je i istinski ljubitelj prirode i nastoji da je zaštiti i sačuva.
Ukoliko ste se pronašli u nekoj od pomenutih aktivnosti vredi pokušati družiti se sa pčelama. Vrlo brzo će vam biti jasno zašto većina pčelara kaže da pčelarstvo nije hobi, niti je profesija, već dijagnoza.
Izbor mesta za pčelinjak
Pored želje za bavljenje pčelarstvom, potrebno je da budu zadovoljeni i odredjeni uslovi. Najvažniji od svih, uslov broj jedan, je adekvatno mesto na kome možete podići pčelinjak.
Mesto za pčelinjak bi trebalo da zadovolji sledeće uslove:
Da u njegovoj okolini ima dovoljno hrane za pčele. Pod hranom se pored izvora nektarske paše od koje pčele prave med, podrazumeva i dosta različitih izvora polena tokom čitave sezone.
Prenaseljenost pčelinjim zajednica je najčešće problem u okolini velikih gradova. Poželjno je da na jednom mestu bude maksimum 100 pčelinjih društava u prečniku od 3 km.
Postoje i zakonom propisani uslovi gde je i udaljenost od drugih pčelinjaka određena na 500m, udaljenost od puteva i stambenih objekata na minimum 20 metara. Informišite se detaljno o zakonskoj regulativi.
Pčelinjak bi trebalo da bude na ekonomičnoj udaljenosti od pčelara, kako bi se isplatilo dolaženje do njega. Važno je i da bude dostupan vozilom.
Idealno je da bude na blagoj padini okrenutoj ka jugoistoku, tako da već prvi sunčevi zraci padaju na leto košnice.
Vrlo važan faktor je i vetar koji može praviti probleme u zimskim mesecima, pa je dobro da se nalazi u zavetrini.
Prošarana hladovina je takođe poželjna tokom letnjih meseci, kako zbog lakšeg rada pčelara, tako i zbog regulacije temperature u košnici.
Kao i sva živa bića pčele ne mogu bez vode. Dostupnost čiste vode u okolini, idealno tekuće, je jako bitan uslov. Pojilica je alternativa ali je potrebno da bude aktivna čitave godine, što je u letnjim mesecima teško obezbediti.
Ukoliko bilo koji od ovih uslova nije ispunjen potrebno je potražiti novu lokaciju.
Promena mesta za pčelinjak je najčešće komplikovana, jer se pčele ne mogu premeštati na manja rastojanja od desetak kilometara zbog orjentacije kojom se uvek vraćaju na zapamćeno mesto. Ako se pčelinjak pomera na manjoj udaljenosti, potrebno je odseliti pčele na desetak dana na veću udaljenost, pa ih onda vratiti na novo željeno mesto. Seljenje pčelinjaka se obavlja noću što dodatno otežava posao.
Sa koliko košnica početi bavljenje pčelarstvom?
Ovo je najčešće pitanje koje postavljaju budući pčelari, pa na njega valja odmah odgovoriti. Ono što je sigurno je da ne treba početi sa velikim brojem košnica, dok s druge strane jedna nije dovoljna da bi se na njoj mogle uočiti posledice radnji koje preduzimamo. Najbolje je nabaviti 3 do 5 rojeva na ramovima, posle bagremove paše i u prvoj godini sticati neophodno iskustvo.
Potrebna oprema za početak bavljenja pčelarstvom
U prvom kontaktu sa pčelama, biće vam potrebno pčelarsko odelo, dimilica i pčelarski nož. Kasnije tokom rada sa pčelama potrebni će vam biti dodatni ramovi, koje prethodno treba ožičiti i utopiti u žicu satnu osnovu. Poželjno je imati i pčelarski dnevnik gde će se preduzete radnje upisivati. Podrazumeva se da ste košnice nabavili.
Kada započeti sa pčelarstvom?
Najbolji trenutak za nabavku pčela na ramovima je posle bagremove paše u drugoj polovini maja. Pre toga potrebno je obezbediti košnice, ofarbati ih, odabrati mesto za pčelinjak i ugovoriti sa nekim od kolega pčelara isporuku rojeva na ramovima. Roj se sastoji od pet ramova sa pčelama i maticom od čega su tri rama legla, ram polena i ram meda.
Druga varijanta je nabaviti paketne rojeve, koji se isporučuju bez ramova. U tom slučaju potrebno je obezbediti ramove sa satnom osnovom koje će paketni roj izgraditi.
U oba slučaja od kraja maja novopečeni pčelar ima dovoljno vremena da se upozna sa pčelama do kraja sezone. Neophodne radnje koje nisu tako zahtevne mogu da obezbede bezbedno prezimljavanje pčelinje zajednice.
Do kraja sezone biće potrebno dodavati satne osnove, prihranjivati roj i odraditi zaštitu protov varoe. Ovi jednostavniji poslovi su prilika da se oslobodite u radu sa pčelama i steknete neophodno iskustvo, što je daleko važnije od nekoliko kilograma meda kojih se na ovaj način odričete.
Komplikovanije stvari, poput pripreme društva za bagremovu pašu, sačekaće do naredne sezone.
Može li se živeti od pčelarstva?
U poslednjih nekoliko godina cena meda se stabilizovala i postoji organizovan otkup većih količina meda. Ljudi koji su ostali bez posla ili ga ne mogu naći, sve više se interesuje za pčelarstvo i to ne samo kao hobi, već kao osnovni izvor prihoda. Na prvi pogled se čini da oko pčela nema puno posla i da su stvari jednostavne.
Realnost je sasvim suprotna i kod mnogih kod kojih je isključivi motiv bavljanja pčelarstvom laka zarada, nastupi razočaranje.
Za bavljenje pčelarstvom potrebno je puno znanja, a neophodno je i višegodišnje iskustvo. Slobodno mogu reći da u prvih nekoliko godina ne treba očekivati ozbiljnije prihode, pa čak iako ih bude najčešće nisu stabilni, već su posledica srećnih okolnosti.
U poslednje vreme sve je glasnija priča o klimatskim promenama, pa i to valja uzeti u obzir, jer je klima broj jedan uslov uspešne pčelarske godine. Može se desiti da u pojedinim godina pčelar ostane potpuno bez prihoda, pa čak mora i uložiti dodatna sredstva kako bi sačuvao pčele.
Zaključak bi bio da je najbolje krenuti sa par košnica, pa sa sticanjem znanja i iskustva povećavati i broj pčelinjih društava. I uvek imati alternativu, bar dok se ne postigne određena vrsta stabilnosti u prihodima. Konačno, može se živeti od pčelarstva, ali do uspeha se ne može preko noći.
Pčelarski proizvodi
Najpopularniji i najrasprostranjeniji pčelarski proizvod je med. U toku godine je moguće prikupljati različite vrste meda. Najpopularnije pčelinje paše kod nas su bagremova paša, lipova paša, kestenova paša, paša uljane repice, suncokretova i livadska paša.
Pod određenim uslovima u pojedinim godinama pojava lisnih vaši uslovljava pojavu medljike ili medljikovca, tj. šumskog meda.
Pored meda, skoro svaki pčelar, hteo ne hteo, u toku godine proizvede određenu količinu voska. Najčešće je razmeni za satne osnove, koje vraća nazad u košnicu i tako staro saće zamenjuje novim. Za ovu vrstu proizvodnje neophodan je topionik voska.
Prikupljanje polena je još jedan unosan deo pčelarstva. S obzirom na specifičnost prikupljanja, zahteva skoro svakodnevno prisustvo na pčelinjaku. Polen se prikuplja pomoću specijalnih sakupljača ili ugradnjom podnjača košnice namenjenih za to.
Polen je pčelama neophodan za razvoj legla, pa ga skladište u ćelijama saća za doba godine kada ga u prirodi nema dovoljno. Takav polen se procesom fermentacije pretvara u pergu, koja se može vaditi posebnom vrstom alata, takozvanom iglom i veoma je tražena na tržištu zbog pozitivnih efekata na zdravlje.
Propolis je takođe široko dostupan svim pčelarima. Pčele prikupljaju različite smolaste supstance iz prirode i pretvaraju ih u propolis kojim dezinfikuju košnicu i zatvaraju otvore. Iz svake košnice je moguće prikupiti određenu količinu propolisa, dok je dodavanjem specijanih mreža moguće proizvesti i dodatne količine.
Matična mleč je proizvod određenih žlezda u telu pčela kojim one hrane larvice legla i maticu. Za prikupljanje matične mleči potrebna je posebna oprema i specifičan način pčelarenja.
Pčelinji otrov je sve popularniji pčelinji proizvod. Prikuplja se posebnim apratima koji se u određenom periodu montiraju na košnice. Zakonska regulativa nije još uvek regulisala proizvodnju pčelinjeg otrova, ali trebalo bi je očekivati u skorijoj budućnosti.
Pored proizvoda namenjenih širokoj publici, pčelar se može baviti proizvodnjom rojeva i matica. Svako pčelinje društvo prirodno teži rojenju, pa je posledica toga određeni broj rojeva u toku sezone. Ukoliko ne želi da proširi svoj pčelinjak pčelar ih može ponuditi tržištu.
S druge strane, proizvodnja matica je specifična i iziskuje specijanu opremu i način pčelaranja. Intenzivno pčelarstvo podrazumeva i zamenu matice posle svake sezone, pa postoji i potreba za kvalitetnim maticama. Za ovaj vid proizvodnje potreban je poseban vid registracije.
Koliko košnica može da opsluži jedan pčelar?
Uobičajeno je mišljenje da jedan pčelar za osmosatno radno vreme može da opsluži oko 200 pčelinjih društava. Ovo treba uzeti sa rezervom u zavisnosti od načina pčelarenja i izbora proizvoda koji se žele proizvesti.
U poslednje vreme pojavljuju se i pčelarska gazdinstva sa preko hiljadu košnica i sa stalno zaposlenim radnicima. Bez obzira koliko ljudi opslužuje košnice na terenu, postoji mnogo poslova van pčelinjaka koje valja obaviti, od sklapanja ramova do prodaje pečalarskih proizvoda. Iz ovoga je jasno da je pčelarstvo, pre svega, porodični posao. Granice, kada je u pitanju broj košnica su samo u glavi pčelara.
Zbog opasnosti od alergije ili većeg broja uboda pčela najbolje je na pčelinajk ići u društvu. Prilikom ozbiljnih fizičkih poslova, poput vađenja meda ili seljenja pčelinjaka, pomoć je uglavnom neophodna. Ukoliko u porodici nema dovoljno radne snage, najbolji način je udruživanje sa kolegama pčelarima i zajedničko obavljanje odrađenih poslova, razmena iskustava i uzajamno pomaganje.
Izbor košnice
Ako ste već stigli dovde vreme je da zagrebemo malo dublje u problematiku. A nema veće problematike od izbora košnice.
Izbor košnice je najveća dilema pčelara početnika. Kod većine pčelara mišljenja su podeljena. Ne postoji pravi odgovor na pitanje koja je košnica najbolja?
Postoji mnogo različitih tipova košnica. Kod nas su najzastupljenije Dadan-Blatova (DB) i Langstrot-Rutova (LR). Ukoliko se odlučite za neku od njih sigurno nećete pogrešiti.
Pored njih postoje i Fararova, Pološka, Alberti-Žnidaršičeva (AŽ) košnica, Đerzona, Tamaško, Canderova, Rodna Voja itd. Skoro svaki od ovih tipova košnica ima svoje podtipove.
Prilikom izbora košnice treba imati na umu da ne postoji loša košnica, već loš pčelar. S druge strane, ne treba olako pristupiti ovom izboru. Najbolje je imati jedan tip košnice na pčelinjaku, izrađen po standardnim dimenzijama. Izbor košnice u suštini podrazumeva izbor dimenzija rama, što kasnije određuje i alate koji se koriste (centrifuge za ceđenje meda, alat za spravljanje ramova i satnih osnova, itd.). Treba se držati izbora i izbeći mešanje različitih vrsta košnica na pčelinjaku i moguće poteškoće u radu koje bi to izazvalo. Nekada par milimetara neslaganja u dimenzijama ramova može da napravi velike probleme.
Najbolji savet vam može dati neko od koga se učite pčelarenju i ko vam može priskočiti u pomoć po potrebi.
Pčelinje društvo
Potrebno je da se svaki budući pčelar upozna sa biologijom pčela i ciklusima kroz koje pčelinje društvo prolazi tokom godine. Pčelinje društvo čine matica, pčele radilice i trutovi.
Svako društvo ima jednu maticu, u specifičnim slučajevima i uslovima i više, ali to u ostavimo za kasnije. Matica ima jedan jedini zadatak da polaže jaja. Iz oplođenih će se razvijati pčele radilice, dok se iz neoplođenih odgajaju trutovi (partenogeneza). Tokom zime matica prestaje sa zaleganjem, dok je njena aktivnost najizraženija tokom proleća. Matica diktira brojnost pčelinje zajednice, tako što shodno spoljašnjim uslovima, količini hrane i broju jedinki u društvu polaže određenu količinu jaja, iz kojih će se za 21 dan izvesti mlade pčele. Matica se od jajeta do odrasle jedinke razvija za 16 dana i može da živi i više od 4 – 5 godina.
Pčele radilice su zadužene za sve poslove u pčelinjem društvu. Nakon rodjenja, pčela radilica obavlja poslove u košnici, od čišćenja ćelija, gradnje saća, skladištenja meda i ostalih proizvoda. Nakon 20 dana provedenih u košnici, radilica najpre pravi orjentacione letove, stražari ispred košnice, da bi bila spremna da obavlja spoljne poslove i prerasta u pčelu izletnicu. Izletnice prikupljaju sve što je neophodno iz prirode, hranu, vodu, propolis. Ukoliko se poremeti brojnost pčela u košnici ili kada nema dovoljno pčela na određenim poslovima raspored poslova može da se promeni.
Tokom letnje sezone životni vek pčele radilice je od 40 do 60 dana, dok zimske pčele žive i do šest meseci.
Trutovi su muški članovi društva i prisutni su u košnici tokom prolećnih i letnjih meseci. Sa prvim jesenjim hladnim danima pčele ih ne puštaju nazad u košnicu. Njihova jedina uloga je oplodnja matica, koja se takođe završava njihovom smrću. Obično se odigrava u vazduhu na nekoliko kilometara od pčelinjaka u takozvanoj zoni oplodnje. Trutovima je potrebno 24 dana od faze jaja do izvođenja odrasle jedinke.
Više o pčelama saznajte u posebnom tekstu.
Zaključak
Konačno, za bavljenje pčelarstvom u startu vam je potrebno nekoliko stotina evra, nešto teoretskog znanja iz knjiga ili sa Interneta i adekvatna lokacija da smestite pčelinjak.
Kroz par godina sticanja iskustva i znanja možete se opredeliti za proširivanje pčelinjaka ili nastaviti sa pčelarstvom kao hobijem.
Ukoliko napravite korak ka većem broju košnica računajte na ćudljivu prirodu, naporan rad i veliko zadovoljstvo koje donosi bavljenje pčelarstvom.
Medno!