Pčelarstvo za početnike

Mesto za pčelinjak bi trebalo da zadovolji sledeće uslove:

Da u njegovoj okolini ima dovoljno hrane za pčele. Pod hranom se pored izvora nektarske paše od koje pčele prave med, podrazumeva i dosta različitih izvora polena tokom čitave sezone.

Prenaseljenost pčelinjim zajednica je najčešće problem u okolini velikih gradova. Poželjno je da na jednom mestu bude maksimum 100 pčelinjih društava u prečniku od 3 km.

Postoje i zakonom propisani uslovi gde je i udaljenost od drugih pčelinjaka određena na 500m, udaljenost od puteva i stambenih objekata na minimum 20 metara. Informišite se detaljno o zakonskoj regulativi.

Pčelinjak bi trebalo da bude na ekonomičnoj udaljenosti od pčelara, kako bi se isplatilo dolaženje do njega. Važno je i da bude dostupan vozilom.

Idealno je da bude na blagoj padini okrenutoj ka jugoistoku, tako da već prvi sunčevi zraci padaju na leto košnice. 

Vrlo važan faktor je i vetar koji može praviti probleme u zimskim mesecima, pa je dobro da se nalazi u zavetrini. 

Prošarana hladovina je takođe poželjna tokom letnjih meseci, kako zbog lakšeg rada pčelara, tako i zbog regulacije temperature u košnici.

Kao i sva živa bića pčele ne mogu bez vode. Dostupnost čiste vode u okolini, idealno tekuće, je jako bitan uslov. Pojilica je alternativa ali je potrebno da bude aktivna čitave godine, što je u letnjim mesecima teško obezbediti.

Ukoliko bilo koji od ovih uslova nije ispunjen potrebno je potražiti novu lokaciju. 

Promena mesta za pčelinjak je najčešće komplikovana, jer se pčele ne mogu premeštati na manja rastojanja od desetak kilometara zbog orjentacije kojom se uvek vraćaju na zapamćeno mesto. Ako se pčelinjak pomera na manjoj udaljenosti, potrebno je odseliti pčele na desetak dana na veću udaljenost, pa ih onda vratiti na novo željeno mesto. Seljenje pčelinjaka se obavlja noću što dodatno otežava posao. 

Sa koliko košnica početi bavljenje pčelarstvom?

Ovo je najčešće pitanje koje postavljaju budući pčelari, pa na njega valja odmah odgovoriti. Ono što je sigurno je da ne treba početi sa velikim brojem košnica, dok s druge strane jedna nije dovoljna da bi se na njoj mogle uočiti posledice radnji koje preduzimamo. Najbolje je nabaviti 3 do 5 rojeva na ramovima, posle bagremove paše i u prvoj godini sticati neophodno iskustvo.

Potrebna oprema za početak bavljenja pčelarstvom

U prvom kontaktu sa pčelama, biće vam potrebno pčelarsko odelo, dimilica i pčelarski nož. Kasnije tokom rada sa pčelama potrebni će vam biti dodatni ramovi, koje prethodno treba ožičiti i utopiti u žicu satnu osnovu. Poželjno je imati i pčelarski dnevnik gde će se preduzete radnje upisivati. Podrazumeva se da ste košnice nabavili.

Kada započeti sa pčelarstvom?

Najbolji trenutak za nabavku pčela na ramovima  je posle bagremove paše u drugoj polovini maja.  Pre toga potrebno je obezbediti košnice, ofarbati ih, odabrati mesto za pčelinjak i ugovoriti sa nekim od kolega pčelara isporuku rojeva na ramovima. Roj se sastoji od pet ramova sa pčelama i maticom od čega su tri rama legla, ram polena i ram meda.

Druga varijanta je nabaviti paketne rojeve, koji se isporučuju bez ramova. U tom slučaju potrebno je obezbediti ramove sa satnom osnovom koje će paketni roj izgraditi.

U oba slučaja od kraja maja novopečeni pčelar ima dovoljno vremena da se upozna sa pčelama do kraja sezone. Neophodne radnje koje nisu tako zahtevne mogu da obezbede bezbedno prezimljavanje pčelinje zajednice. 

Do kraja sezone biće potrebno dodavati satne osnove, prihranjivati roj i odraditi zaštitu protov varoe. Ovi jednostavniji poslovi su prilika da se oslobodite u radu sa pčelama i steknete neophodno iskustvo, što je daleko važnije od nekoliko kilograma meda kojih se na ovaj način odričete.

Komplikovanije stvari, poput pripreme društva za bagremovu pašu, sačekaće do naredne sezone. 

Može li se živeti od pčelarstva?

U poslednjih nekoliko godina cena meda se stabilizovala i postoji organizovan otkup većih količina meda. Ljudi koji su ostali bez posla ili ga ne mogu naći, sve više se interesuje za pčelarstvo i to ne samo kao hobi, već kao osnovni izvor prihoda. Na prvi pogled se čini da oko pčela nema puno posla i da su stvari jednostavne. 

Realnost je sasvim suprotna i kod mnogih kod kojih je isključivi motiv bavljanja pčelarstvom laka zarada, nastupi razočaranje. 

Za bavljenje pčelarstvom potrebno je puno znanja, a neophodno je i višegodišnje iskustvo. Slobodno mogu reći da u prvih nekoliko godina ne treba očekivati ozbiljnije prihode, pa čak iako ih bude najčešće nisu stabilni, već su posledica srećnih okolnosti.

U poslednje vreme sve je glasnija priča o klimatskim promenama, pa i to valja uzeti u obzir, jer je klima broj jedan uslov uspešne pčelarske godine. Može se desiti da u pojedinim godina pčelar ostane potpuno bez prihoda, pa čak mora i uložiti dodatna sredstva kako bi sačuvao pčele.

Zaključak bi bio da je najbolje krenuti sa par košnica, pa sa sticanjem znanja i iskustva povećavati i broj pčelinjih društava. I uvek imati alternativu, bar dok se ne postigne određena vrsta stabilnosti u prihodima. Konačno, može se živeti od pčelarstva, ali do uspeha se ne može preko noći.

Pčelarski proizvodi

Najpopularniji  i najrasprostranjeniji pčelarski proizvod je med. U toku godine je moguće prikupljati različite vrste meda. Najpopularnije pčelinje paše kod nas su bagremova paša, lipova paša, kestenova paša, paša uljane repice, suncokretova i livadska paša. 

Pod određenim uslovima u pojedinim godinama pojava lisnih vaši uslovljava pojavu medljike ili medljikovca, tj. šumskog meda.

Pored meda, skoro svaki pčelar, hteo ne hteo, u toku godine proizvede određenu količinu voska. Najčešće je razmeni za satne osnove, koje vraća nazad u košnicu i tako staro saće zamenjuje novim. Za ovu vrstu proizvodnje neophodan je topionik voska.

Prikupljanje polena je još jedan unosan deo pčelarstva. S obzirom na specifičnost prikupljanja, zahteva skoro svakodnevno prisustvo na pčelinjaku. Polen se prikuplja pomoću specijalnih sakupljača ili ugradnjom podnjača košnice namenjenih za to. 

Polen je pčelama neophodan za razvoj legla, pa ga skladište u ćelijama saća za doba godine kada ga u prirodi nema dovoljno. Takav polen se procesom fermentacije pretvara u pergu, koja se može vaditi posebnom vrstom alata, takozvanom iglom i veoma je tražena na tržištu zbog pozitivnih efekata na zdravlje. 

Propolis je takođe široko dostupan svim pčelarima. Pčele prikupljaju različite smolaste supstance iz prirode i pretvaraju ih u propolis kojim dezinfikuju košnicu i zatvaraju otvore. Iz svake košnice je moguće prikupiti određenu količinu propolisa, dok je dodavanjem specijanih mreža moguće proizvesti i dodatne količine. 

Matična mleč je proizvod određenih žlezda u telu pčela kojim one hrane larvice legla i maticu. Za prikupljanje matične mleči potrebna je posebna oprema i specifičan način pčelarenja.

Pčelinji otrov je sve popularniji pčelinji proizvod. Prikuplja se posebnim apratima koji se u određenom periodu montiraju na košnice. Zakonska regulativa nije još uvek regulisala proizvodnju pčelinjeg otrova, ali trebalo bi je očekivati u skorijoj budućnosti.

Pored proizvoda namenjenih širokoj publici, pčelar se može baviti proizvodnjom rojeva i matica. Svako pčelinje društvo prirodno teži rojenju, pa je posledica toga određeni broj rojeva u toku sezone.  Ukoliko ne želi da proširi svoj pčelinjak pčelar ih može ponuditi tržištu.

S druge strane, proizvodnja matica je specifična i iziskuje specijanu opremu i način pčelaranja. Intenzivno pčelarstvo podrazumeva i zamenu matice posle svake sezone, pa postoji i potreba za kvalitetnim maticama. Za ovaj vid proizvodnje potreban je poseban vid registracije.

Koliko košnica može da opsluži jedan pčelar?

Uobičajeno je mišljenje da jedan pčelar za osmosatno radno vreme može da opsluži oko 200 pčelinjih društava. Ovo treba uzeti sa rezervom u zavisnosti od načina pčelarenja i izbora proizvoda koji se žele proizvesti.

U poslednje vreme pojavljuju se i pčelarska gazdinstva sa preko hiljadu košnica i sa stalno zaposlenim radnicima. Bez obzira koliko ljudi opslužuje košnice na terenu, postoji mnogo poslova van pčelinjaka koje valja obaviti, od sklapanja ramova do prodaje pečalarskih proizvoda. Iz ovoga je jasno da je pčelarstvo, pre svega, porodični posao. Granice, kada je u pitanju  broj košnica su samo u glavi pčelara.

Zbog opasnosti od alergije ili većeg broja uboda pčela najbolje je na pčelinajk ići u društvu. Prilikom ozbiljnih fizičkih poslova, poput vađenja meda ili seljenja pčelinjaka, pomoć je uglavnom neophodna. Ukoliko u porodici nema dovoljno radne snage, najbolji način je udruživanje sa kolegama pčelarima i zajedničko obavljanje odrađenih poslova, razmena iskustava i uzajamno pomaganje. 

Izbor košnice

Ako ste već stigli dovde vreme je da zagrebemo malo dublje u problematiku. A nema veće problematike od izbora košnice.